Среда, Мај 30, 2012
Ништавило
Ново? Баш ништа. Пишем чланак, па вероватно да би радио нешто како бих одвратио мисли од свега осталог или не? Осећам се како би ми рекли сморено, све ми је монотоно у задњих месец дана. Немам вољу ни за чим, спавао бих по цео дан да могу. Неко је некад рекао: " Сваки дан ради неку ствар која те плаши". Више не знам ни шта ме плаши. Немам никаквих осећања према ничему више. Запиткују ме "шта ти је?", "што си сморен?", али желим да једноставно престану, да ме оставе на миру како бих се одморио од свега. Како бих средио свој живот.У мени све је празно, никаквих осећања, само ништавило. Орасположим се ја и онда у року од 5 минута, нешто не знам ни ја шта натера ме да се икључим и кривим себе, неког, нешто зато што сам тужан. Не волим да се другима јадам о својим проблемима, али ваљда, бар тако мислим, да ће ми писање мало помоћи. Идем да одремам, ко зна можда се мало и осећам после боље, можда скренем мисли од свега лошег, бар на кратко. Људи кажу "ма набаци само осмех и шта те боли", није тако. Они који ме знају вероватно би рекли да сам ја особа која се највише смеје и која има најмање проблема. Неко ми је некад рекао да умем да се изборим са својим проблемима. Сада ваљда баш и није тако.
Останите добро, до следећег пута.
Предлажем ти да изађеш напоље на свеж ваздух, да почнеш да тренираш нешто, да се више дружи уживо, а не виртуелно...
Ово су почетни симптоми депресије
*дружиш
То управо није проблем. Тренирам пливање, до скоро сам тренирао 2 спорта истовремено. Излазим,па скоро свакодневно. Девојку имам.
Биртуелно се дружим минимално, на фејс и остале друштвене мреже нисам ни пријављен. Тако да ми је највећи проблем можда што и не знам због чега полако падам у депресију, некако ми је доста свега.
У том случају предлажем ти да се више посветиш школи, и учењу, читању нових књига, путовањима, новим хобијима... Ако ништа од тога не помогне обавезно посети стручно лице. Ја знам како је бити у депресији , и сама сам била скоро годину дана, а нисам хтела да одем код лекара... Узрок моје депресије је био смртни случај у породици. Сама сам се борила са тим, а свакако никоме не бих то препоручила...
Суштина је да будеш активан, стално у покрету, да се не бавиш негативним осећањима и мислима. Свако од нас пролази кроз периоде бола, туге и патње, тако да нема разлога за бригу.
Хвала ти на саветима, почео сам да читам нешто скоро и стварно ми скрене мисли од свега тога на кратко, а и иде лето, изласци, журке. Вратиће се све на своје место. :)
У сваком случају, хвала.
Upravo si opisao trenutni period u mom zivotu...Hvala ti.
Драго ми је ако сам ти некако помогао, бар неко да извуче корист из овога. Проћиће нас и то, ваљда.
