Ништавило
Ново? Баш ништа. Пишем чланак, па вероватно да би радио нешто како бих одвратио мисли од свега осталог или не? Осећам се како би ми рекли сморено, све ми је монотоно у задњих месец дана. Немам вољу ни за чим, спавао бих по цео дан да могу. Неко је некад рекао: " Сваки дан ради неку ствар која те плаши". Више не знам ни шта ме плаши. Немам никаквих осећања према ничему више. Запиткују ме "шта ти је?", "што си сморен?", али желим да једноставно престану, да ме оставе на миру како бих се одморио од свега. Како бих средио свој живот.У мени све је празно, никаквих осећања, само ништавило. Орасположим се ја и онда у року од 5 минута, нешто не знам ни ја шта натера ме да се икључим и кривим себе, неког, нешто зато што сам тужан. Не волим да се другима јадам о својим проблемима, али ваљда, бар тако мислим, да ће ми писање мало помоћи. Идем да одремам, ко зна можда се мало и осећам после боље, можда скренем мисли од свега лошег, бар на кратко. Људи кажу "ма набаци само осмех и шта те боли", није тако. Они који ме знају вероватно би рекли да сам ја особа која се највише смеје и која има најмање проблема. Неко ми је некад рекао да умем да се изборим са својим проблемима. Сада ваљда баш и није тако.
Останите добро, до следећег пута.
